Индекс слободе штампе 2024: Черна Гора на 36. мjесту у Европи

Мjесто на листи: контекст је важан

Черна Гора је у RSF Индексу слободе штампе за 2024. заузела 37. мjесто на свjетском нивоу (од 180 земаља), односно 36. у Европи. На прву реакцију ово може изгледати пристојно — мjесто у горњој четвртини свjетске листе. Мeђутим, поређење с прошлом годином (33. мjесто) и са сусједима (Словенија на 26., Хрватска на 29.) показује да постоји простор за забринутост.

RSF методологија оцjењује пет ширих категорија: политички контекст, правни оквир, економски контекст, социокултурни контекст и безбjедност новинара. Черна Гора остварује релативно добре резултате у правном оквиру, али заостаје у економском контексту (оглашавачки притисци) и социокултурним показатељима (притисак на уреднике и новинаре).

Безбjедност новинара: рjетко злочини, чести притисци

Физичка безбjедност новинара у Черногорији не бjележи уздрмавајуће инциденте у посљедњој години. Мeђутим, нефизички облици притиска — правне тужбe, онлajн узнемиравање, SLAPP тужбе (стратешке тужбе за слободу говора и новинарства) — остају систематски проблем.

Синдикат медија Черне Горе евидентирао је у 2023. и 2024. години 14 случаjева SLAPP тужби против новинара и медија, углавном у вези с истраживачким текстовима о јавним набавкама и имовинским односима јавних функционера. Иако рjетко успjешне пред судом, овакве тужбе имају снажан ефекат застрашивања — новинари постају опрезни у одлукама о објавом истражних текстова.

„Највjернији барометар слободе штампе није мjесто на листи, него одговор на питање: да ли новинар може да пише о јавном функционеру без страха од посљедица? У Черногорији 2024. одговор је: делимично."

— Светлана Ђукић, главна уредница, Ponder

Економска зависност медија

RSF и домаћа удружења новинара истичу економску структуру медијске индустрије као кључни фактор угрожавања независности. У Черногорији, државно оглашавање кроз јавне предузећа и институције представља значајан приход за велики дио медија — посебно за регионалне и локалне куће.

Овакав модел финансирања ствара имплицитну зависност: медији које финансира држава рjeђе критикују власт. Недостатак развијеног приватног оглашавачког тржишта значи да алтернативни извори финансирања (читалачке претплате, донације, фондације) нису довољно развијени да замиjене или уравнотeже ову зависност.

Правни оквир: дидактичка структура без снаге примjене

Закон о медијима Черне Горе из 2020. и измjене из 2023. унjели су неке позитивне промjене: стрoжа правила о транспарентности власништва, јасније дефинисање статуса новинара и побољшана правна заштита извора. Проблем је у примjени — институције задужене за надзор немају довољан капацитет нити политичку подршку за доследну примjену закона.

Агенција за електронске медије (АЕМ) је у 2023. изрекла свега три посљедице за кршење програмских стандарда, у поређењу са 27 случаjева које је документовало Новинарско удружење Черне Горе (НУЧГ). Ова диспропорција указује на системски проблем институционалне пасивности у заштити новинарских слобода.

Препоруке за напредак

Пут ка напредовању на RSF листи и — важнijе — реалном побољшању медијских слобода у земљи, захтиjева неколико конкретних корака:

• Стварање независног Фонда за медијски плурализам, по узору на скандинавске и западноевропске моделе
• Измjена правила државног оглашавања ради елиминације дискрeциjских одлука
• Успостављање специjализованих тужилачких тимова за процесуирање SLAPP тужби
• Обавезна едукација судиjа о европским стандардима слободе изражавања
• Ратификација препорука Савjета Европe о заштити новинара у дигиталном окружењу