Картографија дезинформационих мрежа у балканском медијском простору

Зашто је картографисање важно

Дезинформациона кампања није насумична активност. Она има структуру, ресурсе, ритам и циљ. Без систематског праћења, немогуће је разликовати органски настало ширење лажних информација од координиране операције утицаја. Наш истраживачки тим провео је 14 мјесеци анализирајући преко 840.000 чланака, статуса и коментара из 127 медијских извора и налога на друштвеним мрежама у региону, са примарним фокусом на Черногорију.

Методологија коју смо развили темељи се на четири слоја анализе: идентификацији информационих чворова (извора с највише утицаја), праћењу путања ширења садржаја, временском моделовању интензитета кампање и тематској кластеризацији наратива. Овај приступ нам је омогућио да картографишемо преко 23 различите дезинформационе кампање активне у посматраном периоду.

Три доминантна типа кампања

1. Кампање везане за избборне процесе

Ова категорија обухвата 38% свих идентификованих кампања. Карактеристичан образац укључује три фазе: сијање сумње у интегритет изборног процеса (почиње 60–90 дана прије избора), кулминациjу лажних тврдњи у дану гласања и постизборну фазу оспоравања резултата. У Черногорији смо идентификовали пет кампања тог типа у периоду 2023–2024, од којих је свака користила комбинацију локалних налога и рачуна с Балкана.

2. Антизападне и антиЕУ нарације

Са 31% учешћа, ово је друга највећа категорија. Ријеч је о дугорочним кампањама које немају јасан "датум окидача", али имају мјерљив ефекат на ставове јавности. Наши подаци показују да је изложеност оваквим нарацијама у периоду 2022–2024. допринијела пораstu евроскептицизма међу грађанима Черногорије за 8,3 процентна поена (компаративни подаци из истраживања Eurobarometer).

3. Кризне дезинформације

Ова категорија (29%) везана је за конкретне кризне ситуације: пандемије, природне катастрофе, сукоби. Карактеристично je да ове кампање имају најкраћи животни циклус (обично 3–7 дана), али и највиши интензитет ширења. Анализирали смо шест таквих кампања везаних за поплаве на сјеверу Черногорије (2023) и посттрауматску комуникацију у вријеме земљотреса у региону.

"Дезинформација не живи у вакуму. Она паразитира на стварним страховима, легитимним питањима и медијским рупама. Најефикаснија кампања је она која 70% времена говори истину, а преосталих 30% посвећује обликовању закључака."

— Из интерног документа Ponder истраживачког тима, 2025.

Технолошка инфраструктура дезинформационих мрежа

Модерне дезинформационе мреже не функционишу као некад — провалом у новинску агенцију и пуштањем лажне вијести. Данас је архитектура сложенија и отпорнија на деструкцију. Анализа коју смо провели открила je неколико устаљених образаца.

Примарни дистрибутери (А-слој) су медијски сајтови с формалним изгледом вијесница али без видљивог власника, уредника или адресе. У нашем узорку идентификовали смо 17 таквих сајтова, углавном регистрованих преко офшор компанија. Неки од њих имају и до 200.000 мјесечних посјетилаца.

Амплификатори (Б-слој) су нaлози на друштвеним мрежама — обично комбинација аутоматизованих бот-налога и "спавача" (налога с дугом историјом аутентичног садржаја, које се активирају у критичним тренуцима). Наш алгоритам идентификовао је 3.200 налога с вјероватноћом координисаног понашања изнад 74%.

Поповачи (Ц-слој) су аутентични корисници — неријетко новинари, политичари или активисти — који у доброј вјери дијеле садржај јер он звучи вјероватно или потврђује претходна увјерења. Овај слој је кључан за убједљивост кампање, јер друштвени алгоритми поклањају већи ауторитет садржају дијељеном od аутентичних налога.

Препоруке и алати за новинаре

На основу нашег истраживања, формулисали смо скуп практичних препорука за новинаре и уреднике суочене с потенцијалним дезинформационим кампањама. Детаљни инструментариjум доступан је у оквиру нашег отворено издатог истраживачког пакета.

• Увијек верификујте извор прије дијељења: провјерите датум регистрације домена, историју измjena садржаја (Wayback Machine) и власничке информације (WHOIS).
• Користите алате за провјеру слика (Google Reverse Image Search, TinEye) прије него објавите визуелни садржај везан за кризне ситуације.
• Пратите интензитет ширења садржаја: нпр. помоћу CrowdTangle-а (мета алат) или BuzzSumo-а. Неприродно брзо ширење може указивати на аутоматизовано понашање.
• Успоставите и одржавајте мрежу провјерних контаката у кључним институцијама (полиција, болнице, локална самоуправа) за брзу верификацију кризних информација.
• Документујте и пријављујте координисано лажно понашање платформама (Facebook, Twitter/X, TikTok имају посебне процедуре за медијске извјештаче).

Ограничења истраживања и план за даљи рад

Наша методологија има неколико значајних ограничења. Прво, ослонили смо се на јавно доступне податке: приватне поруке у групама, затворене групе на Facebook-у и Telegram каналима нису у нашем узорку. Друго, наш алгоритам за детекцију бот-налога калибрисан је на основу познатих случајева — непознати обрасци могу бити превиђени. Треће, динамика дезинформационих мрежа се брзо мијења, и налаз из прошлости не гарантује тачност у будућности.

У наредном периоду, Ponder истраживачки тим планира проширење узорка на Telegram и Viber групе, сарадњу с колегама из Хрватске и Сrbije у оквиру регионалне мреже за праћење дезинформација, и отворено издавање нашег алата за анализу медијских мрежа.