Вјештачка интелигенција у редакцијама: прилика или пријетња за новинарство?

Трансформација без преседана

У посљедњих осамнаест мјесеци, употреба алата вјештачке интелигенције у новинарским редакцијама на простору Западног Балкана нараснула је за більш од 340 процената. Ово није само технолошка промјена — ријеч је о дубокој реструктурацији начина на које медији производе, дистрибуирају и монетизују садржај. Разговарали смо са уредницима из 14 медијских кућа у Хрватској, Србији, Босни и Херцеговини и Черногорији, и добили смо слику пуну контрадикција.

С једне стране, алати попут ChatGPT-а, Claude-а и специјализованих новинарских ВИ решења попут Automated Insights Wordsmith-а сада пишу рутинске извјештаје о берзи, временским приликама и спортским резултатима брже и јефтиније него штe би то могли људски новинари. С друге стране, уредници истичу забринутост поводом тачности, контекстуалности и — изнад свега — губитка аутентичног новинарског гласа.

Шта ВИ заправо ради у редакцијама?

Употреба вјештачке интелигенције у медијима није монолитна. Постоје барем четири различита начина на које се ВИ алати примјењују у савременим редакцијама, и сваки носи специфичне предности и ризике.

1. Аутоматизовано генерисање садржаја

Ово је најконтроверзнија употреба. Агенције попут Associated Press-а годинама користе Automated Insights за извјештавање о приходима компанија. У региону, медијске куће у Загребу и Београду почеле су користити сличне алате за генерисање кратких вијести о резултатима локалних спортских такмичења. Резултати су мјешовити: брзина је неупоредива са људским радом, али је квалитет свих текстова очито уједначен и стеотипан.

2. Провјера чињеница (fact-checking) уз помоћ ВИ

Ово је вјероватно најперспективнија употреба у контексту информационих ратова у региону. Алати попут ClaimBuster-а и Full Fact-овог Automated Fact Checking система могу у реалном времену скенирати транскрипте политичких говора и упоређивати тврдње са верификованим базама података. Тимови за провјеру чињеница у медијима из Босне и Херцеговине извјештавају да су уз помоћ ВИ успјели троструко повећати број провјерених тврдњи без додатних запослења.

3. Аналитика публике и персонализација

Алати за предиктивну аналитику помажу редакцијама да разумију које теме привлаче пажњу, у које вријеме и преко којих канала. То може бити корисно за стратешко планирање садржаја, али носи ризик "echo chamber" ефекта — давања публици само оног什么 жели да чује, умјесто оног什么 треба да зна.

4. ВИ у истраживачком новинарству

Обрада великих скупова података — финансијских извјештаја, земљишних књига, судских досијеа — велики je изазов за мале редакције с ограниченим ресурсима. ВИ алати за обраду докумената омогућавају истраживачким новинарима да анализирају хиљаде страница у часовима, а не мјесецима. Crnogorski истраживачки тим "Тачно.нет" користи прилагођени алат за обраду PDF докумената за своје анализе јавних набавки.

"Новинарство и вјештачка интелигенција нису у опозицији — они су у тензији. Та тензија може бити продуктивна ако редакције јасно дефинишу граничне линије: шта ВИ може да ради, а шта мора остати у домену људске одлуке."

— Проф. др. Ивана Миловановић, Факултет медија и комуникација, Београд

Етичке дилеме и регулаторни вакуум

Иако технолошке могућности расту, правни и етички оквир заостаје. У Черногорији, ниједан медијски закон не регулише означавање ВИ-генерисаног садржаја. Ово ствара простор за злоупотребу: аутоматски текстови могу се представити као новинарски рад, без икакве транспарентности према читаоцима.

Европска унија је 2024. усвојила Акт о вјештачкој интелигенцији (EU AI Act), који класификује неке медијске употребе ВИ као "високоризичне" и захтева транспарентно обиљежавање. Земље Западног Балкана, укључујући Черногорију, формално нису обавезане да примјењују ову регулативу, иако је усклађивање с ЕУ нормама дугорочни циљ у оквиру процеса приступања.

Савjet штампе Черногорије (SSC) до сада није издао смјернице о употреби ВИ у новинарству, иако su неколико редакција затражило такав документ. Ово регулаторно ћутање стварa простор за "race to the bottom" — конкурентски притисак да се ВИ имплементира без адекватних гаранција квалитета.

Случај Черногорије: спор почетак, брз раст

Черногорија је у поређењу с регионом имала релативно спор почетак у усвајању ВИ алата у медијима. Разлози су вишеструки: мало тржиште, ограничени буџети редакција и недостатак техничке стручности. Ипак, у посљедњих 12 мјесеци ситуација се убрзано мијења.

Портал "Vijesti.me" је 2024. увео алат за аутоматску транскрипцију и превод пресс-конференција, значајно скративши вријеме до објаве. "Daily.me" тестира систем за аутоматску категоризацију и тагирање садржаја. Телевизија Prva CG истражује могућности ВИ за аутоматску синтезу говора за видео садржаје намијењене особама са оштећеним слухом.

Хоризонт: шта нас чека?

Питање није да ли ће вјештачка интелигенција промијенити новинарство — она то већ ради. Питање је какав облик та промјена узима и да ли редакције имају капацитет да је усмјере у корисном правцу. Истраживачи упозоравају на три кључна ризика у наредном периоду:

• Хомогенизација садржаја — ако сви медији користе исте ВИ алате и моделе, садржај ће бити све сличнији, смањујући медијску разноликост.
• Убрзање ширења дезинформација — ВИ може генерисати убједљив лажни садржај с непримјерено ниским трошковима.
• Концентрација моћи — велике технолошке компаније које поседују ВИ алате добијају непропорционалан утицај на медијски екосистем.

С друге стране, оптимисти истичу да ВИ може ослободити новинаре рутинских задатака и дати им вишe времена за дубинско истраживање, провјеру чињеница и квалитетне причe. Кључ лежи у мудром управљању технологијом — а то је, на крају крајева, увијек питање новинарске културе, а не само технологије.