Бројке које забрињавају

Према резултатима истраживања Центра за грађанско образовање (ЦГО) из марта 2024. године, само 29% грађана Черне Горе изражава повјерење у информације које добија из домаћих медија. То је пад за 11 процентних поена у односу на 2021. годину. Занимљиво је да је пад повјерења равномјеран — подједнако је захватио штампане медије, телевизију, радио и онлајн портале.

Подаци Eurobarometра из децембра 2023. потврђују ову тенденцију: Черна Гора је међу земљама кандидаткињама за чланство у ЕУ при дну листе по питању медијског повјерења, испред само Северне Македоније. У поређењу са просјеком ЕУ (41%), Черногорија заостаје за готово 12 процентних поена.

Кључни показатељи из истраживања ЦГО (март 2024.)

▸ 29% грађана вјерује домаћим медијима (пад са 40% у 2021.)

▸ 58% испитаника тврди да не знају да ли могу вјеровати одређеном медију

▸ 43% сматра да медији извјештавају у складу с интересима власника

▸ 67% младих старости 18–30 вијести прати искључиво преко друштвених мрежа

▸ Телевизија остаје примарни извор вијести за 54% становништва старијег од 50

Структурни узроци: власништво и финансирање

Анализа власничких структура медијских кућа у Черногорији открива снажну концентрацију у рукама мањег броја приватних интересних група блиских политичкој власти или великом пословном капиталу. Истраживачи идентификују ово као примарни структурни узрок пада повјерења: грађани перципирају медије као трансмисионе каишеве одређених интереса, а не као независне информативне сервисе.

Транспарентност власништва је додатни проблем. Упркос законској обавези регистрације стварних власника медија, Агенција за електронске медије (АЕМ) и Агенција за спречавање корупције бројним анализама утврдиле су нетачне или непотпуне пријаве у значајном броју случајева. Ово ствара нездрав амбијент у коме читаоци не знају чије интересе медиј заправо заступа.

„Повјерење није изгубљено преко ноћи. Губи се полако, свaки пут кад медиј пренесе само дио приче, игнорише неугодну информацију или промијени тон у складу с тим ко плаћа рекламе."

— Драгана Мирковић, медијска истраживачица, Институт за медије Черне Горе

Уређивачка независност: теорија и пракса

Формалне уређивачке политике постоје у готово свим значајним медијским кућама у Черногорији. Проблем лежи у разлици између написане политике и свакодневне уређивачке праксе. Истраживање које је Ponder спровео у 2024. методом дубинских интервјуа са активним и бившим уредницима открило је да 62% испитаника признаје да је „ублажило" или „изоставило" одређену информацију под уређивачким или власничким притиском.

Нарочито осјетљива подручја су: критично извјештавање о главним оглашивачима, истраживање о власницима медија и повезаним компанијама, те тематика која директно додирује политичке ставове власника или уредника. У свим овим случајевима, самоцензура представља системски, а не изузетни феномен.

Технолошка дисрупција и фрагментација публике

Повјерење у медије не пада само у Черногорији. Ово је европски и глобални тренд, дјелимично узрокован технолошком дисрупцијом. Друштвене мреже нису само прузеле улогу дистрибуцијских канала — оне су преобликовале очекивања публике о брзини, тону и форми вијести.

Млади у Черногорији вијести конзумирају примарно преко Instagram-а, TikTok-а и Telegram каналa. У том екосистему, традиционални медијски стандарди — верификација, контекст, неутралност — тешко конкуришу брзини и емотивном набоју оног什么 алгоритамски финансиране мреже промовишу.

Регулаторни контекст и одговор државе

Агенција за електронске медије Черне Горе (АЕМ) је у јулу 2024. покренула јавну расправу о измјенама Закона о медијима, с посебним акцентом на транспарентност власништва и заштиту новинара. Медијски стручњаци истичу да су измјене корак напријед, али да сâм законски оквир без стварног институционалног капацитета за примјену остаје мртво слово на папиру.

Европска комисија је у свом Извјештају о напретку за Черну Гору из 2024. нагласила да „озбиљни изазови остају у области независности медија и медијskog плурализма", чиме је потврдила налазе домаћих истраживача и новинарских удружења.

Шта медији могу да ураде: препоруке

Враћање повјерења је дуг и напоран процес. Истраживачи и медијски практичари препоручују неколико кључних корака:

  • Радикална транспарентност власништва — јавно и лако доступно обелодањивање свих власника и значајних оглашивача.
  • Уређивачки статути — формализовање уређивачке независности унутар медијске куће, са механизмима заштите новинара.
  • Отворени исправци и корекције — видљива политика исправки грешака која ствара навику одговорности.
  • Јавно новинарство — укључивање читалаца у процес дефинисања тема и вредновање рада редакције.
  • Медијска писменост — партнерство с образовним институцијама ради подизања критичке медијске свjести становништва.

Без системских промјена, пад повјерења ће се наставити, са озбиљним посљедицама не само за медијску индустрију, него за квалитет демократске дебате у друштву у цjелини.