Бројеви коjи забрињаваjу

Резултати Ponder истраживања медиjске сцене за 2024. годину, спроведеног на репрезентативном узорку 1.200 пунољетних грађана Черногориjе, показуjу да само 38% испитаника "вjеруjе" или "у знатноj мjери вjеруjе" информациjама коjе добиjаjу из традиционалних медиjа. У 2020. годниjи таj броj иjе иjо 52%.

Ово ниjе иzоловани черногорски тренд — Reuters Institute Digital News Report за 2024. показуjе пад повjерења у медиjе широм Западног Балкана — али jе пад у Черногориjи изражениjи него у Словениjи (-4%) или Хрватскоj (-7%), наспрам -14% у Черногориjи у петогодишњем периоду.

Резултати Ponder анкете о медиjском повjерењу (2024.)

▸ 38% испитаника вjеруjе традиционалним медиjима (2020: 52%)

▸ 61% наводи "политичке утицаjе на медиjе" као главни разлог неповjерења

▸ 47% корпорациjских уредничких притисака наводи као разлог

▸ 78% трага за виjестима на вишеструким изворима (2020: 49%)

▸ 23% медиjских информациjа добиjа искључиво преко друштвених мрежа

Дванаест фактора пада повjерења

Анализа одговора из анкете и дубинских интервjуа са 32 испитаника омогућила jе идентификациjу 12 фактора коjи наjзначаjниjе доприносе паду медиjског повjерења у Черногориjи. Представљамо их по учесталости помињања.

Фактори везани за садржаj

  • Уочена политичка пристрасност — 61% испитаника наводи ово као примарни разлог
  • Непровjерене информациjе — 54% помиње случаjеве кад jе медиj обjавио нетачне информациjе
  • Сензационализам наспрам суштине — 48% сматра да медиjи приоритизуjу атрактивне приче наспрам важних
  • Недостатак тематске дубине — 44% наводи да медиjи рjетко нуде контекст и позадину

Фактори везани за структуру медиjа

  • Непровидност власничких структура — 47% не зна ко поседуjе медиjе коjе прати
  • Економска зависност од оглашавача — 41% сматра да огласни уговори утичу на садржаj
  • Недостатак механизама одговорности — 38% наводи да медиjи ниjеdan механизам нудe за грешке и исправке
"Губитак поуздања у медиjе ниjе само медиjски проблем — то jе демократски проблем. Кад грађани не вjеруjу ниjедном извору информациjа, они постаjу подложниjи манипулациjи — не мање."

— Проф. др. Бранислав Поповић, Медиjска студиjа, Универзитет Медитеран, Подгорица

Ко jе изузет? Медиjи коjи чуваjу повjерење

Ниjе свако повjерење у подjеднаком паду. Наша анализа показуjе да три категориjе медиjских субjеката одржаваjу натпросjечан ниво повjерења код публике: истраживачки медиjи с транспарентном уредничком политиком, неувенули специjализовани медиjи (нпр. технологиjа, здравlje, економиjа) и локални медиjи са блиском везом са заjедницом.

Заjедничка карактеристика ових медиjа jесте jедна или вишеструка: транспарентан власник, видљив уредник с историjом, jасна политика исправки и директна комуникациjа с публиком. Ово jе показао и медиjски аналитичар Mihail Coman у своjоj студиjи "Trust Architectures in Small Media Markets" (2023).

Пут наприjед: могући одговори

На основу налаза, испитаника смо замолили да проциjене ефективност неколико потенциjалних мjера за повраt повjерења. Две мjере добиjаjу подршку вишеструке вjероватноће: увођење jавно доступних политика исправки (76% сматра да би ово побољшало повjерење) и обавезно откривање власника (74%).

Оно шта нас jе изненадило jесте релативно велика подршка за "новинарство базирано на чињеницама" насупрот "мишљењу и коментару": 67% испитаника рекло jе да би им медиjи коjи jасно раздваjаjу факте од мишljења уживали веће повjерење.

Ponder ће пратити трендове повjерења кроз годишња истраживања. Сљедећи извjештаj планиран jе за март 2026. Посебан фокус наредног истраживања биt ће генерациjска разлика у медиjском повjерењу — предварни подаци показуjу jаз коjи jе значаjниjи него у биjло коjем другом демографском сегменту.