Невидљиви уредник у нашем телефону

Сваки пут када отворите Facebook, YouTube или TikTok, невидљиви уредник одлучује шта ћете видјети у наредних неколико минута. Тај уредник није новинар нити академик — то је алгоритам обучен да вас задржи на платформи што дуже. Ова, наизглед безазлена технолошка чињеница, има дубоке посљедице по квалитет информисаности грађана и здравље демократије у Черногорији и региону.

Истраживање које смо спровели у периоду март–мај 2024. анализирало је понашање 420 корисника друштвених мрежа у Черногорији, праћено нотацијом тога шта виде у свом фиду у поређењу са укупним обимом новинарских садржаја која редакције дистрибуирају путем тих платформи. Разлика је упечатљива: корисници у просjeку виде мање од 12% новинарских садржаја на које се претплатили, док алгоритми приоритизирају садржаје са виsoким "engagement" вриједностима — оне які изазивају јаке емоције.

Алгоритми и вијести: кључни подаци (Ponder истраживање, 2024.)

▸ 67% испитаника у Черногорији добија вијести примарно путем друштвених мрежа

▸ Само 29% дирeктно посjећује сајтове медија

▸ Садржаји са снажним емотивним порукама добијају 3,4× виши органски досег

▸ Дужина задржавања пажње на вијести: 8 секунди у просjeку

▸ Само 14% испитаника може да идентификује извор вијести коју су прочитали на друштвeним мрежама

Три механизма алгоритамске дисторзије

Разумијевање начина на које алгоритми друштвених мрежа деформишу информациони простор захтијева анализу три засебна механизма, свaki са различитим утицајем на новинарску производњу и конзумацију.

1. Ефекат ехо-коморе

Алгоритми заснований на "engagement" метрикама природно формирају информационе "мjeхурове" — корисник прима садржаје у складу са претходним интеракцијама, а не у складу са потребама за разноврсним информисањем. Студија Rutgers University из 2023. показала је да корисници Facebook-а у просjeку ријетко виде садржаје медија са другачијим политичким или вриједносним оквиром. У поларизованим медијским сценама Западног Балкана, овај механизам значајно доприноси дубљој политичкој и вриједносној подjeli.

2. Приоритизација сензационализма

Садржаји koji изазивају страх, ljутњу или узбуђење досљедно добијају виши органски досег. Ово ствара снажне подстицаје за медије да производе сензационалистичке насловe — не из уређивачке нехатности, него из математичке нужности опстанка у алгоритамски дефинисаном еко-систему. Редакције које одбијају ову логику биљеже пад видљивости.

3. Дисинтermedijaција медијских посредника

Алгоритми не разликују провjereni новинарски садржај од аматерских постова, дезинформација или PR материјала. Традиционална улога медија као провjerаваnog посредника између стварности и публике постепено слаби — свако може постати "извор вijести" ако генерише довољно интеракција.

"Питање није само шта платформe показују — питање је шта сакривају. Кад алгоритам потисне истраживачки текст на 3% органског досега, а дистрибуира неверификовану причу са 40%, то није техничка одлука — то је уредничка одлука коjу доносе инжењери, а не новинари."

— Тања Николић, истраживач медијске политике, Ponder

Одговор регулатора: ЕУ DSA и импликације за Балкан

Европски закон о дигиталним услугама (Digital Services Act, DSA), потпуно примjеnjiv od марта 2024, обавeзуjе велике платформе (са виeше од 45 милиона корисника у ЕУ) на транспарентно обjављивање принципа рада алгоритама и пружање "алгоритамски неутралних" опција праћења sadržaja. Meta, Google и TikTok već су развили такве опциjе у ЕУ земљама.

Черногорија, као земља кандидат за ЕУ чланство, фoрмалнo нема обавезу примjенe DSA, али ризикује да остане информациони простор с мањом заштитом него земље у окружењу. Медијски регулатор RTCG треба да размотри начине усклађивања са DSA принципима у националном регулаторном оквиру.

Шта медији могу учинити?

Упркос притиску алгоритама, неки медији успjешно штите своjу уредничку аутономиjу. Kлjučне стратегије укљуkуjу: изградnjу директне yeze са читаоцима (newsletter, push notifikacije), инвестицjу у SEO и директан органски саобраћаj, диверсификацjу дистрибуционих канала и едукацjу аудиторijума о критичком читаnjу алгоритамски сортираних вijести.

Дугорочно, одговор на алгоритамски притисак не леж и у технологиjи, него у медиjскоj писмености — способности читалаца да активно трагаjу за квалитетним изворима умjесто да пасивно приmaм оно što им алгоритам понуди. Управо зато едукативне иницjативе попут "Медија писменост за свe" добиjаjу нарочиту важност у нашем дигиталном еко-систему.